Еј физико учена, римом пресвучена

Ово су неки од мојих поетских покушаја да законе физике ставим у пјесме. 

Пјесмарица је објављена ЉГ 2004. у издању Бесједе из Бањалуке.

Ако неко жели може овдје прочитати понешто из књиге или потражити књигу. (Неколико примјерака се налази у библиотеци ОШ "Никола Тесла" Прњавор).

 

EЈ ФИЗИКО УЧЕНА

 

Еј физико моја муко,

није тешко што се воли,

римом сам те пресвуко,

сад учење мање боли.

 

Њутн, Ајнштајн, Тесла…

велика су дјеца били,

мјесто тешка посла,

науком се играли.

 

Наука, игра им је била.

А у љубави игре те,

многа идеја се родила.

Зато, са њима се поиграјте.

 

Еј физико учена,

римом пресвучена,

сад ђаци гиздавом римом сијају,

а петице у дневник лепршају.

  

ТЕСЛИНА ВИЗИЈА

 

Родио се визијом обасјан,

Вилењака старих, потомак.

По цијелом свијету Тесла је посијан,

јер са планете скиде мрак.

 

Хвала му рећи ваља,

за моторе разне,

уз обртна магнетна поља,

и за струје вишефазне.

 

Прије Тесле борба је текла,

једносмјерна је струја, главна,

наизмјеничну била урекла,

ал' их Тесла изравна.

 

Те данас обе струје,

домовима нашим брује.

Једносмјерна је танана, фина,

наизмјенична је за рад машина.

 

Уз то наизмјеничној струји,

не шкоди да од града до града,

од куће до куће, снажно бруји,

а да напон не страда.

 

И још много је тога Тесла,

умном главом замислио,

те се данас око тога посла,

цио свијет упослио.

  

Јер, ТВ и радио апарати,

телефони са жицом и без,

рачунари, роботи, аутомати…

све то спада у Теслин вез.

 

Сада реците по души,

зар није визијом обасјан,

јер своје идеје нам давши,

по Васиони је посијан.

 

Ако осјетите клицу ту,

поносно ју узгајите,

јер само тако на свијету,

вјечно ви живите!

                                   

МАСА И ТЕЖИНА

 

Маса брате није сила,

па да исправно буде:

Тежак  сам педесет кила.

То је да ти суде!

 

Масу мјериш у килограмима,

ал¢ у њутнима си тежак,

мораш пазит' то да штима,

да не будеш случај риједак.

 

Када опет будеш питан:

Колико си, је ли тежак?

Одговор нек ти буде хитан:

Маса ми је, килограма педесетак.

 

А тежину ако хоћеш, сад,

ти на масу своју примјени,

Њутнов други закон тад.

Не знаш ли, а ти лист окрени.

 

ЊУТНОВ ЗАКОН бр. 2

(основни закон кретања)

 

Ријечи те, школом граје,

док сричемо мисо¢ чика Њутна:

Сила маси убрзање даје.

То истина је врло битна.

 

Значи да би килограми,

убрзање добили сад,

не треба да се драми,

већ се силом дјелује тад.

 

А та сила мора доста:

Сва трења да савлада,

па тек ако ишта оста,

убрзањем да завлада.

 

Или, како чика Бранко каже,

вјерујте да не лаже:

“Мали(а) мој(а) дајем ти на знање,

сила маси, даје убрзање”.

 

 

 

ТАЛАСИ

 

Кад у воду камен бућнеш,

ти заталасаш талас.

Кад у бубањ лупнеш,

опет створиш талас.

 

Мама кад ти каже:

Доктор вели, добит' ћеш брата,

знаш да се не лаже,

опет таласом, се барата.

 

Подморнице, китови, делфини…

кретат се у тами не би могли,

да не праве талас фини,

камере и очи им не би помогли.

 

Таласи су, сад је јасно,

поремећаји у средини,

када се преносе гласно.

Или се можда причини!

 

И свјетлост је неки талас,

као дио велике породице,

зване електромагнетни талас,

који нам обасјава лице.

 

Сад ти види и поброји!

За свијет наш немирни,

сазнајемо по звуку, мирису, боји…

Да ли је то свијет стварни?


 

АХ, ТА СТРУЈА

 

Научимо сад, шта је струја!

Али знај да заблуда није,

опасна је и љута као гуја,

и ако у себи дар свјетлости крије.

 

Свако тијело ове васионе,

има своје слободне електроне.

Ту слободу много воле они,

сваки својим правцем рони.

 

Знамо да, у ријекама, вода стрмо стиже,

или да муња и гром са неба потичу,

струја вам је нешто муњи ближе,

тад се електрони у ред стичу.

 

У језеру неком, слобода је велика,

ал' у ријеци, лакше је низ воду.

И електронима слобода је дика,

док струја и сила ред не заведу.

 

Несташни електрони, кад се,

сви к'о један договоре,

па усмјерено полете к'о осе,

од струје и жаруље проговоре.

  

 

ЕЛЕКТРИЧНИ НАПОН

 

Кад затегнеш праћку,

камен ће одлетјети далеко,

ако си имао руку јуначку,

и ниси затегао меко.

 

Ако електроне исто тако,

натјерамо у ред јако,

добит ћемо већи домет,

кад их пустимо у промет.

 

То се електрични напон зове јавно,

и мјери се волтима, да га памте

јер је Волта некад  давно,

електроне тјерао да пламте.

 

 

  

 

ЕЛЕКТРИЧНА КАПАЦИТИВНОСТ

 

Ако под водом желиш,

ронити дуго и дубоко,

осим што волиш,

мораш имат плуће широко.

 

Капацитет плућа то је,

већи је већа ли су плућа.

За капацитет битно није,

колико се ваздуха у њима бућа.

 

Ако ваздуха се више удише,

тад су плућа напета више.

Мање ли ваздуха удахнемо,

плућа мање затегнемо.

 

Капацитет елекрични, такође,

зависи од геометрије тијела.

Није битно колико електрона дође,

него колика је парцела.

 

Када електрона број подијелиш,

напоном, којим су набијени,

тада електрични капацитет одредиш.

За јединицу фаради су одређени.

 

 

 

АХ, ТАЈ АЈНШТАЈН

 

Помињу, често баш,

тог куштравог чика Ајнштајна.

Релативно да је све што требаш,

баш и није идеја сјајна.

 

То значи, добијем ли пет,

то се мени само чини,

те учит морам опет,

да ме успјех не опчини.

 

Кад на станици у бусу

помислим да кренух

видим мама шаље пусу

те се одмах пренух.

 

Превари ме, мислим, то

што сам у други бус глед'о

он се у ствари крет¢о

а ја сам погрешно поред'о.

 

Али нећу разбијат главу,

релативно је ваљда и то,

да не погледах на страну праву,

и ја бих се крет'о.

 

ДОПЛЕРОВ ЕФЕКАТ

 

Просто вам је ђаци то:

Кад прилази звук је виши, збијенији,

у одласку тон је нижи, зато,

јер је развученији.

 

Код свјетлости је нешто слично:

Она која нама хрли,

помакнуту плавом видимо лично,

а одлази ли, помак црвени њу грли.

 

То је зато јер је плаво,

од црвеног више трепераво.

 

Замислите чуда тад,

Куд год, Васионом, поглед сеже,

у црвеном помаку свјетлост је сад,

то нам ваљда звијезде бјеже.

 


 

… СВЈЕТЛОСТ…

 

Свјетлост из атома извире,

кад електрон орбиту мијења,

фотони несташно појуре,

да нам одмраче виђења.

 

Али свјетлост сама није.

У њеној породици широкој,

од електромагнетних таласа врије,

док Васиони јуре у спокој.

 

Ту су радио таласи,

којима се глас преноси.

Ако хоћемо брзо испећи,

ту су микроталасне пећи.

 

Ако, не дај Боже,

сломиш руку,

доктори се не гложе,

јер те под рентген подвуку.

 

Али рентген, опасан је,

па не смијеш често,

јер то зрачење је,

врло кратко и учесто.

 

Споменути морамо зато,

и још зло једно,

које нам је дато,

до радиоактивности гадно.

 

Ненад Давидовић, Прњавор, ЉГ 2004.